На Српском војничком гробљу у Руми обележена је 108. годишњица ослобођења града у Првом светском рату. Свештенство Српске православне цркве служило је помен страдалим војницима, а венце на спомен обележје положили су представници Општине Рума, Општинског одбора СУБНОР-а, сродних борачких огранизација и грађани.
Рума је ослобођена 6. новембра 1918. године, када је у град ушао батаљон српске војске под командом мајора Љубомира Максимовића. Долазак ослободилачке војске означио је крај четворогодишње аустроугарске власти, прогона и страдања српског становништва, али и остварење дуго чеканог сна о слободи и животу у заједничкој држави.
Подсећајући на значај овог датума, Никола Ђуричић, начелник Општинске управе општине Рума, истакао је да је важно сачувати сећање на огромне жртве српског народа и претке који су своје животе уградили у слободу будућих генерација.
„Војници славне Тимочке дивизије, након победа из 1914. године, дошли су да својој браћи преко Саве донесу дуго жељену слободу. Многи од њих заувек су остали у Руми, али почивају у земљи за коју су се борили. Зато је наша обавеза да чувамо колективно сећање и обележавамо важне датуме наше историје“, поручио је Ђуричић, додајући да ће Општина Рума и СУБНОР наставити да негују традицију обележавања значајних историјских догађаја.
О историјату Српског војничког гробља, његовом настанку и значају за очување успомене на страдале говорио је председник СУБНОР-а Општине Рума Предраг Вукмирић. Посебно је указао на улогу тадашњег румског пароха, проте Марка Шауле, који је непосредно након битке на Легету покренуо формирање војничког гробља и бринуо о достојанственом сахрањивању погинулих и преминулих српских војника.
На гробљу почивају посмртни остаци 55 војника – 43 српска и 12 аустроугарских православаца, сахрањених у 48 гробова. Гробље је уређено 1921. године, док је његова обнова реализована 2016. године средствима Владе Републике Србије.
Говорећи о историјском значају овог места, Вукмирић је подсетио и на страдање српске војске током битке на Легету, у септембру 1914. године, када су бројни војници погинули или се утопили у Сави, а преживели били заробљени.
Уз молитвени помен и одавање почасти палим борцима, архијерејски намесник румски, Сретен Лазаревић, поручио је да жртва страдалих није била узалудна, већ да је њихова проливена крв постала темељ слободе коју су наследиле будуће генерације.
Поменом и полагањем венаца Румљани су одали почаст српским војницима, чија је жртва утемељена у историји ослобођења града.
