img

Вести

80 година ослобођења Руме - Наша историја је препуна подвига, јуначких дела, догађаја који сведоче да је нашем народу пре свега стало да живи у слободи

img

Print

Низом пригодних свечаности у нашој општини данас се обележава значајан јубилеј - 80 година од ослобођења Руме у Другом светском рату.

По традицији свечаност обележавања годишњице ослобођења започела је пријемом у румској Градској кући, где су помоћник председника Општине Рума за културу и образовање Стеван Ковачевић и начелник Општинске управе Никола Ђуричић угостили представнике Војске Србије, општинског и покрајинског СУБНОР-а, Амбасаде Руске Федерације у Србији, представнике Савеза јеврејских општина, као и чланове румског Удружења ратних војних ивалида, представнике политичких партија и бројних борачких организација из Срема, Србије, Републике Српске и Федерације БиХ.

Била је то прилика да се евоцирају сећања на храбру антифашистичку борбу, те јунаке који су дали своје животе за ослобођење Руме, Срема, Србије и тадашње Југославије, али и да се уруче пригодна признања.

Општина Рума је добила високо признање републичког СУБНОР-а "Велико хвала" за допринос развијању и осавремењивању традиција ослободилачких и одбрамбених ратова и очувању тековина антифашистичке борбе, док је председник румског СУБНОР-а Предраг Вукмирић, председнику покрајинског СУБНОР-а Јови Барошевчићу уручио свечану повељу поводом 80 година ослобођења Руме. Јубиларном повељом инђијски СУБНОР је наградио општински СУБНОР Рума.

Након пријема у Градској кући, на спомен обележје жртвама Другог светског рата, на Градском гробљу у Руми делегације су положиле венце. Душан Вишекруна свештеник Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми служио је на Градском гробљу опело жртвама Другог светског рата.

Помоћник председника Општине Рума Стеван Ковачевић и начелник Општинске управе Никола Ђуричић су сагласни у оцени да је наша историја препуна подвига, јуначких дела, догађаја који сведоче да је нашем народу пре свега стало да живи у слободи.

"Да није било храбрих предака да за величанствене слободарске идеале дају свој живот, ми данас не бисмо могли да говоримо о било каквом бољитку и свака наша помисао о напретку била би бесмислена. Зато је наша обавеза да негујемо успомену на њих. Сећајући се наших славних предака ми данас морамо наше мисли упутити и ка једном делу нашег народа који не ужива све плодове слободе и у 21. веку живи у условима који се никако не могу назвати живот у слободи. Докле год постоји неко коме је слобода потребна ми увек морамо бити на његовој страни", поручио је Ковачевић.

Председник румског СУБНОР-а Предраг Вукмирић подсетио је да је борба за Руму почела 23. октобра на Јарчини, где су Немци урадили седам одбрамбених линија са којих су потиснути 24. октобра.

"Рума је била веома утврђена бункерима и утврђеним борбеним тачкама против тенкова и борбених возила. Борци 36.војвођанске дивизије надирали су у град са источне, а 16. дивизије са северне стране. Током 26. октобра вођене су жестоке борбе на свим положајима, а 27. октобра нападе Војвођанских јединица помогло је дејство каћуша из 117.артиљеријског пука тако да су Немци брзо напустили Руму. У борбама за ослобођење Руме погинула су 34 борца и руководиоца, а 81 борац је био рањен, погинуло је око 150 Немаца и усташа. Ма каква идеолошка опредељења нечија била не може се ничим побити и заборавити антифашистичко наслеђе нашег народа", напоменуо је Вучмирић.

Као што је то био случај и свих претходних година, положени су венци и на спомен плочу некадашње румске синагоге, коју су усташе порушиле 1943. године.

У Руми је пре рата живело негде око 220 Јевреја, седамдесетак породица, били су угледни грађани овог града, углавном трговци, занатлије, казао је након полагања венаца Мирко Штарк из Јеврејске општине Нови Сад.

"Нажалост фашистичке снаге су истребљење Јевреја спровели скоро у потпуности. Рат је преживело 19 људи, а данас, осам деценија касније, у Руми живи само једна јеврејска породица. На нама је да преносимо сећање на њих, да их никад не заборавимо. Синагоге у Руми нема, али Јеврејска општина Нови Сад ће чувати успомену и истину на румске Јевреје докле год постојимо. Честитам још једном Румљанима Дан ослобођења", рекао је Штарк.




donor
donor
donor
donor