Култура сећања је основ за очување идентитета, посебно сећања на ратна страдања која су обележила нашу историју. Управо због чувања од заборава, а поводом 27.октобра, дана ослобођења Руме у Другом светском рату у Завичајном музеју отворена је документарна изложба фотографија „Румским улицама 1941-1944“.
Изложбу је приредила Снежана Јанковић, помоћница покрајинске секретарке за културу, а до скоро виша кустоскиња историчарка Завичајног музеја Рума. Изложбу је финансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
На изложби су приказани панои са оригиналним фотографијама у власништву румског музеја које веродостојно приказују период од демонстрација 27. марта 1941. године до ослобођења града, 27. октобра 1944. године.
„Идеја за изложбу рођена је почетком године када смо сада већ пензионисани колега Ђорђе Бошковић, музејски саветник, и ја срачунали да се ове године навршава 80 година од ослобођења Руме у Другом светском рату. 27.октобар 1944.године је изузетно значајан дан у нашој завичајној историји и 80 година живота у слободи заслужује да се помене, да се извуче из заборава. За почетак смо мислили да прикажемо оно што се тог дана дешавало на улицама Руме. Али како је то само један дан, решили смо да обухватимо много дужи период од самог почетка рата до олобођења града", рекла је ауторка Снежана Јанковић.
Тако се на паноима могу видети фотографије са мартовских демонстрација када су Румљани такође изашли да подрже новог краља и демонстрације. Следећи сет фотографија приказује наредне дана када је у Руму умарширала окупациона фашистичка војска, деловање и домаћих Немаца, који су до тада чинили 60 одсто становништва града. Представљени су позиви на исељавање Срба, страдање нашег народа, Рома и Јевреја, логор на отвореном у данашњој ЈНА улици, ексхумирање 95 страдалих грађана на Рупама (1945), потом и организован одлазак Немаца из града само неколико дана пред ослобођење. Рума је ослобођена 27.октобра накод садејства Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије и Црвене армије. Због близине Сремског фронта Рума је постала и важан позадински центар.
„27. октобар, веома jе важан у историjи нашег града jер jе од тог дана, Дана ослобођена Руме од фашистичке окупациjе, започело ново поглавље завичаjне историjе коjе траjе до наших дана. Осамдесет година Румљани живе, раде и ствараjу у слободи. Броjне генерациjе стасале су у овом периоду. Са овако важним догађаjима имале су прилику да се упознаjу кроз образовни систем и приче оних коjи су им сведочили. Данас су савременици веома ретки и зато су презентациjе попут ове вечерас изузетно важне. Оне не допуштаjу заборав. Управо због ове чињенице Покраjински секретариjат за културу, jавно информисање и односе са верским заjедницама подржао jе ову изложбу. Изложба пружа изванредну могућност да стариjе подсети, а млађе упозна са давно минулим ратним периодом, такође да и jеднима и другима прикаже нешто ново. Сигурна сам да многи од вас, као и доста наших суграђана коjи ће посетити ову поставку, нису имали прилику да виде фотографиjе и документе коjе су овде приказани. Они су веродостоjни историјски извор коjи осим што едукуjе, презентуjе догађаjе на веома илустративан начин. Овим нам приближава историjу и чини jе интересантном. Пробудити интерес главна jе претпоставка успешноj едукациjи", истакла је Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, иначе некадашња кустоскиња завичајног музеја Рума и доскорашња председница Општине Рума.
Изложба је изазвала велико интересовање публике, која је долазила и из других градова Срема. Присуствовали су јој и председник Скупштине Општине Рума, Срђан Јовановић, заменица председника Општине Рума, Биљана Поповић Јовановић и помоћник председника Општине Рума за културу и образовање, Стеван Ковачевић. На отварању изложне наступила је и певачка група „Хармонија“.
