Пригодном духовно-културном манифестацијом Храм Пресвете Богородице Млекопитатељнице у излетишту Борковац започео је јуче дводневну прославу престоног празника. Ове године, у сарадњи са Савезом винара и виноградара Србије и Туристичком организацијом општине Рума организован је базар манастирских вина и других производа, а Румљанима је своје производе представило 11 манастира и четири винарије.
Протопрезвитер-ставрофор Сретен М. Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски је напоменуо да се празник чудотворне Иконе Млекопитатељнице у Цркви прославља и у јануару, 25. а румски храм по благослову Високопреосвештеног Митрополита Василија прославља према прослављању на Светој Гори и 16. јула.
"На вечерњој служби молитвом и светогорским појањем величали смо Љубав Божију која нам је дата кроз Икону Млекопитатељнице на којој је представљена Богородица како храни Господа. Најнежнији и најприснији однос љубави сваке мајке са својим чедом остварује се управо оним што је приказано на овој Икони. Та Икона је и једна од најстаријих у Хришћанству. Насликао је Св. апостол и Јеванђелист Лука, а наш Св. Сава добио је као нарочит благослов у Јерусалиму са Иконом Тројеручицом и пренео на Свету Гору где се и данас чува у Испосници и одакле смо и ми примили нашу Икону на благослов 2022. године", рекао је Лазаревић.
Велико интересовање међу Румљанима изазвало је синоћно предавање Оца Предрага Поповића. Отац Пеђа, како га често ословљавају његови парохијани, један је од најактивнијих свештеника Српске православне цркве у сфери интернета и друштвених мрежа, а у Руми је синоћ надахуто беседио на тему: "Са породицом у Царство небеско".
Током богослужења и предавања уприличени су и забавни садржаји за најмлађе, који су се играли у дворцима на надувавање, дружили са ликовима из цртаћа, цртали и певали.
"У уторак, на празник Млекопитатељнице служимо јутрење богослужење и у наставку централни део прославе, Литургију, где у причешћу остварујемо смисао нашег постојања. И овог јутра певаће појци светогорског појања", рекао је архијерејски намесник Сретен М. Лазаревић.
