Вечерас је у Културном центру „Брана Црнчевић“ отворена гостујућа изложба Музеја Војводине „Шешири из колекције Музеја Војводине“ ауторке Милкице Поповић, музејске саветнице. Организатор ове изложбе је Завичајни музеј Рума.
Директор ове установе, Урош Николић, на отварању изложбе је рекао да иако је Музеј затворен за посетиоце због радова на реконструкцији, музејски радници имају потребу и жељу да своје програме презентују публици, овог пута у позајмљеном простору - у великом холу Културног центра.
„Овај пут сарађујемо са Музејем Војводине. Од самог оснивања Завичајног музеја, са Музејем Војводине сарађујемо као нашом кровном установом. Они су до сада код нас често гостовали, а ми смо излагали код њих и ова изложба је пут којим желимо да наставимо и даље и да у наредном периоду наставимо да сарађујемо још више“, изјавио је Урош Николић.
Отварању изложбе присуствовала је и председница Општине Рума, Александра Ћирић.
„Ова изложба говори о једном протеклом времену грађанског духа и грађанског стила и говори да је Рума некада била место са грађанским духом и грађанска средина у којој је постојао велик број заната међу којима и шеширџија. Стога ће посетиоци имати прилику да у наредне две недеље виде лепу и романтичну изложбу која подсећа на нека ранија времена када је и у Руми постојала и израда лепих шешира. Музеј наставља са својим активностима, очекујемо да ће и даље у Културном центру и у Библиотеци имати своје програме док не отворе своја врата посетиоцима“, рекла је председница Александра Ћирић.
На изложби су презентовани занимљиви дамски шешири с краја 19. и прве половине 20. века, од високе моде па до обичних шешира. Посетиоци имају прилику да виде око 40 шешира које се чувају у збирци “Грађанска ношња” Музеја Војводине. Такође, изложено је и неколико модних листова с краја 19. века.
Ауторка изложбе, Милкица Поповић, каже да су се шешири какве данас познајемо појавили крајем 18. века, а са њима, током 19. и 20. века и занати модискиње - машамоде и шеширџије. Модни трендови из Париза, преко Беча и Будимпеште стизали су и у Војводину захваљујући разноврсним модним листовима.
„На самом почетку шешир је имао функцију да заштити главу од временских прилика, а касније је постао више од одевног предмета. Као обавезни део мушке и женске одеће у различитим периодима грађанског друштва, шешир је представљао статусни симбол грађанства и имао је своје естетску и уметничку вредност. Кроз своју естетску функцију, постали су начин модног изражавања. Разноврсни модели шешира израђивани су од различитих материјала и украшавани детаљима који су се мењали из сезоне у сезону. У Паризу је израда шешира постала више од заната и стекла статус уметности за шта је најзаслужнија била Каролина Ребу. Током 20. и 30. година 20. века, у свету је радио велик број модисткиња, чији су шешири по дизајну и савршенству израде били више од аксесоара високе моде, као и познати модни креатори који су дизајнирали и шешире - Коко Шанел и Елза Скјапарели. Већина изложених шешира потичу са ових простора, али се чувају и примерци произведени у Енглеској, Аустрији, Француској. О популарности шешира сведоче и модни листови с крјаа 19. века који се такође могу видети на овој изложби“, рекла је Милкица Поповић.
Део програма приликом отварања изложбе био је и мини концерт Јелене Станковић која је свирала Хајднов клавирски концерт у Д-дуру.
Изложбу шешира публика ће моћи да погледа до 3. марта 2023. године.
