Синоћ су у читаоници Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ представљене публикације Завичајног музеја Рума приређивача Ђорђа Бошковића, кустоса историчара Завичајног музеја Рума. У питању су књиге „Рума у старој српској штампи“ и „Рума у старој страној штампи“.
„Искористио сам повољну околност што је већи део ове штампе дигитализован. Није био велик посао да се листају новине, него је било претраживање на интернету из домаћих и страних библиотека, затим одабирање чланака и убацивање неким хронолошким редом . За другу књигу је требало и преводити, јер је велик број текстова на немачком језику. Рад на првој књизи је трајао неколико месеци, док је на другој трајао мало дуже, требало је пронаћи те новине, одабрати чланке, превести и средити, то је трајало око годину дана. У коликој мери се штампа разликовала од данашњих новинских чланака, то је дискутабилно питање. Највише текстова има управо о црној хроници, криминалу, убиствима и самоубиствима, огласа што је чудно за оно време деветнаестог века, па и касније, а значајно место заузима политика. Култура је слична као данас, наилази се само местимично и пар чланака о зидању зграде у којој се налазимо, тадашњем Хрватском дому. ”, рекао је Бошковић.
Публикације су представили др Жарко Димић, управник Архива Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима и Дејан Уметић, директор Историјског архива Срем, Сремска Митровица.
“Ђорђе Бошковић је један од данас најзначајнијих живих историчара, то можемо слободно рећи. Човек који је студиозан историчар који одлично познаје архиве, сналази се у немачком језику, у готици, латинском језику, тако да је као сарадник, аутор, истраживач заиста једна ретка “звер” и могу само да позавидим Румљанима што имате једног Бошковића, који истражује историју и прошлост вашег места која је пребогата”, изјавио је Димић.
Представљању публикација присуствовала је и председница Општине Рума, Александра Ћирић.
“Ово су две изузетне књиге нашег музејског саветника Ђорђа Бошковића, нашег најпознатијег и најбољег хроничара Руме. Бошковић је брижљиво радио на прикупљању података о Руми, завичајној историји, друштвеном и културном и политичком животу Руме почев још од средине 19. века па све до првих деценија 20. века. Ђорђе је пронашао доста занимљивих и веома важних података у старој штампи,пре свега мислим на немачку штампу, с обзиром на то да се Рума тада налазила у саставу Аустроугарске. Управо у томе је значај његовог рада који је допринео томе да ће се генерације будућих историчара и Румљана у његовом књигама упознавати са нашом завичајном историјом. Завичајном музеуј као установи чији смо оснивач, ми као Општина дужни смо да помогнемо, као и свакој установи културе и њеној делатности, а издавачка делатност је једна од оних којима се бави наш Музеји и врло радо то подржавамо”, рекла је председница Ћирић.
