27. децембар 2018.
Јавна презентација Главног пројекта појачаног одржавања државног пута IA 3, деонице: петља Рума - петља Пећинци и петља Сремска Митровица - петља Рума биће одржана 27.12.2017. године са почетком у 11 часова у Конференцијској сали Културног центра "Брана Црнчевић" у Руми.
Пројекат рехабилитације и унапређења безбедности путева је пројекат подршке међународних финансијских институција Влади Републике Србије у имплементацији Националног програма рехабилитације државне путне мреже. Институција задужена за реализацију пројекта је Јавно предузеће "Путеви Србије" које овом приликом позива на јавну презентацију пројекта локалној заједници.
-
-
26. децембар 2018.
Субота, 29. децембар у 19.00 часова
Велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"
Улаз је слободан
За 20. Румски ликовни салон, након конкурса који је објавио Културни центар "Брана Црнчевић", пристигла су укупно 73 рада од 45 уметника. Селектор јубиларног 20. Румског салона, академска вајарка Љиљана Војводић и чланови жирија, Жељко Радић, Душан Чавић и Бранислав Црвенковић, донели су након селекције одлуку да се на изложби представи укупно 42 уметника са 71-им радом. Право учешћа имали су сви уметници који су доставили своје радове у просторије Културног центра до 15. децембра 2018. године. И ове године на Румском ликовном салону, заступљени су сви ликовни медији (слика, скулптура, графика, цртеж, дигитална графика, фотографија, видео, инсталација, стрип, костим…).
опширније...
-
-
26. децембар 2018.
Извођачки састав румског Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ одржаће свој годишњи концерт у Великој сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у петак 28. децембра у 19 часова.
Након свих наступа, фестивала, путовања, дружења, овакав концерт је сваке године прилика да се саберу утисци и домаћој публици прикаже све оно на чему је Ансамбл радио у протеклој сезони. Програм концерта чиниће како старе, тако и нове кореографије, те ће Извођачки састав, уз помоћ Народног оркестра, те вечери представити српску народну ношњу, игру, песму и музику Левча, Пирота, Кобишнице, Црноречја и Куманова.
Гости концерта биће чланови фолклорног ансамбла КЦ „Младост“ из Футога. Својим оснивањем 1974. године поставили су себи циљ да негују и и унапређују изворно стваралаштво српског народа и националних заједница Војводине. Ово гостовање означиће круну дугогодишњег пријатељства два ансамбла, као и заједнички задатак да на сцени прикажу традиционалну народну игру усклађену са савременим захтевима сценске уметности.
опширније...
25. децембар 2018.
Сјајним наступом у Културном центру "Брана Црнчевић" Српско певачко друштво у Руми обележило је протеклог викенда 156 година постојања.
На традиционалном Годишњем концерту, у пуном Великом холу КЦ-а, румски хор је у једном наступу спојио културно и духовно наслеђе нашег народа са модерним и иновативним трендовима у хорској музици.
Публика је уживала у репертоару у коме су по блоковима биле распоређене духовне песме, традиционалне песме о Косову и Метохији и популарни планетарни хитови светске музике.
У атмосфери коју су подједнако обележила и нежна осећања и енергичне реакције публике, Српско певачко друштво је пред Румљанима одржало концерт за памћење.
опширније...
25. децембар 2018.
Завичајни музеј Рума, у четвртак 27. децембра у 19 часова, у сали Легата Романа Соретића приређује пројекцију документарног филма "Румске воденице".
Рума је данас индустријско место средње величине. Међутим, да би стекла такав статус, морали су да протекну векови. Село Рума, као и варошица Нова Рума, биле су претежно пољопривредне средине. Управо из таквог миљеа крајем 19. века започела је индустријализације Руме. Ипак, шире посматрајући, први објекти тог типа постојали су још од давнина, а то су биле воденице. Прича о њима је мало позната, а од њих до данас скоро да ништа није ни сачувано.
Стога, у жељи да подсетимо на саме почетке индустрије у Руми испричаћемо причу о румским воденицама, којих је, у различитим временским периодима, било преко 20 на три румска потока: Борковачки, Јеленачки и Кудошки.
-
-
24. децембар 2018.
Традиционална манифестација Туристичке организације Општине Рума "Божићна улица" отворена је данас. У специјално оформљеној "Божићној улици" већ осму годину на Градском тргу у Руми, одржава се манифестација која својим датумом повезује католички и православни Божић.
У периоду од 24. децембра 2018. године до 7. јануара 2019. године на Градском тргу одиграће се бројна занимљива дешавања, а програм је посвећен најмлађим становницима наше општине.
У програму данашњег свечаног отварања учествовала је уметничка трупа "Креативни погон" из Новог Сада, а реч је о удружењу које промовише савремени театар и савремени циркус као уметничке, ангажоване форме.
"Увек се окренемо оним најмлађим суграђанима, па ће тако бити и ове године. Сваког дана тачно у подне на бини у "Божићној улици" ће се одвијати програм намењен деци. Биће то махом новогодишње представе за децу, а у подневним часовима биће садржаја и за оне нешто старије", изјавила је Мирјана Вујасиновић, директорица ТОО Рума и додала да ће се на двадесетак штандова "Божићне улице" наћи шаролика и разноврсна понуда од уметничких предмета домаће радиности, новогодишњих украса, књига, па све до кулинарских специјалитета, вина, ракије, меда, колача и зимнице.
Покровитељ манифестације је Општина Рума.
Програм манифестације
-
-
24. децембар 2018.
Повереништво за избеглице и миграције општине Рума расписује Јавни позив за избегла лица са територије општине Рума за откуп седам сеоских кућа са окућницом.
Јавни позив траје од 25.12.2018. до 31.01.2019. године.
Све информације на телефон 022/479 162 или у канцеларији Повереништва у Руми, улица Главна 107.
Јавни позив
Потребна документација
Образац за пријављивање
Изјава подносиоца пријаве
Изјава продавца куће
24. децембар 2018.
На Првенству Војводине у дисциплини лоу кик одржаном у Новом Саду наступила су четири такмичара Кик бокс клуба "Ру-09" из Руме. Румљани су на последњем овогодишњем такмичењу освојили три сребрне и једну бронзану медаљу.
Сребрним медаљама су се окитили пионир Драган Делић, јуниор Огњен Бабић и сениор Дејан Ћосић, док је бронза припала пиониру Немањи Мајсторовићу.
У финалном мечу Дејана Ћосића и вишеструког првака Војводине и Србије Адмира Алиловића из Фајт клуба Нови Сад, по многима је виђена најбоља борба на такмичењу.
-
-
23. децембар 2018.
Румска делегација која борави у Берзенбрику, предвођена председником Општине Рума, Слађаном Манчићем обишла је некадашњи логор у Оснабрику у којем је цео Други светски рат провело око 5.000 српских официра.
Према речима свештеника Маринка Рајака, српски војници су депортовани у сточним вагонима, а њих 116 није дочекало крај рата, те њихови посмртни остаци почивају у Оснабрику, на официрском гробљу крај Храма великомученика Георгија.
Неколицина је изгубила живот у покушају да побегне из логора, а већина њих је настрадала у бомбардовању Оснабрика 1944. године од стране енглеске авијације.
Од некадашњег логора остала је само једна барака -Барака број 35. Сада о њој брине Удружење за борбу против рата „Барака 35".
опширније...
-
-
22. децембар 2018.
Делегације Руме и Берзенбрика обишле су данас Храм великомученика Георгија, српску цркву у Оснабрику. Том приликом положени су венци на спомен обележје српским официрима, које се налази у оквиру меморијалног комплекса.
Председник Општине Рума, Слађан Манчић и начелник Јужнобачког управног округа, Милан Новаковић, положили су венац у име српске делегације, док је то у име пријатељског града Берзенбрика учинио градоначелник др Хорст Бајер.
Протојереј ставрофор Маринко Рајак служио је помен у српским официрима, којих је у овом граду било чакпет хиљада. Делегације су обишле и спомен костурницу у портицркве, која је део српског цивилног гробља.
Овај спомен комплекс има велики значај за Србе у северном делу Немачке и он представља својеврстан Зејтинлик за наш народ у том делу Европе. Тамо почива 116 српских официра, од тога чак 33 генерала краљевске војске и сваке године на 28. јун, Видовдан, то је место на ком се окупљају Срби из целе Немачке.
Председник Општине Рума Слађан Манчић искористио је данашњу посету Оснабрику и да градоначелнику Берзенбрика др Бајеру поклони књигу "Знаменити Срби".