Почело обележавање Дана Општине Рума

величина слова

24. новембар 2017.

Свечаним полагањем венаца на споменик др Жарка Миладиновића испред Поште у Руми данас је почело обележавање Дана Општине Рума. Управо на данашњи дан пре 99 година у кући др Миладиновића у Руми, на Великом народном збору донета је одлука о присаједињењу Срема Србији, а дан касније ту одлуку је прихватила и Народна скупштина у Новом Саду.
Венце на споменик др Жарка Миладиновића положили су председник Општине Рума Слађан Манчи
ћ и председник СО Рума Стеван Ковачевић, али и гости из Берзенбрика, градоначелник др Хорст Бајер и др Жељко Драгић из удружења "Градимо мостове" задуженог за сарадњу српског и немачког града, као и представници општинског СУБНОР-а председник Томислав Милић и секретар Предраг Вукмирић.

"24. новембар у историји није само значајан за Румљане или Сремце већ за цео српски народ. Др Миладиновић је на овим просторима можда и најистакнутија фигура са почетка 20. века. Човек који се увек максимално залагао за интерес свога народа. Румљани са дубоким поштовањем цене његов значај у политичком, економском и културном смислу и он је сигурно симбол Срема у том периоду", поручио је председник Манчић.

Председник СО Рума Стеван Ковачевић је истакао и да је др Миладиновић једна од најзначајнијих личности у нашој целокупној историји, на кога су Румљани и те како поносни.

"И да ништа друго у животу није урадио и да му је једини допринос било ангажаовање на присаједињењу и тада би златним словима био уписан у историју нашег града, Срема и Србије", рекао је Ковачевић.

Др Жарко Миладиновић је рођен у Ердевику 1862. године, правне науке је завршио у Београду, где је и докторирао. Најактивнији, и као адвокат и као политичар, био је у Руми. Стога га Румљани и сматрају једним од својих најистакнутијих грађана.

Колики је углед уживао у српском народу сведочи и догађај из 1909. године. После анексије Босне и Херцеговине др Миладиновић је био затворен од фебруара до августа 1909. под оптужбом да је врбовао добровољце из Србије и слао оружје комитама. Суђење је спроведено у Загребу, али је након тих неколико месеци тамничења пуштен на слободу услед недостатка доказа. У Руми му је потом приређен величанствени дочек. А из фијакера који га је дочекао на станици су испрегнути коњи и сами Румљани су вукли фијакер до центра града, где је одржан велики митинг. Умро је 1926. године у Руми, којој је тестаментом оставио сву своју имовину.