Articles

Часопис „EKOlist“:Упознајте Заштићено станиште „Бара Трсковача

величина слова

11. октобар 2017.

ЕКОлист Бара ТрсковачаЧасопис „EKOlist“ је објавио чланак на тему „Упознајте Заштићено станиште „Бара Трсковача““. Текст Вам преносимо у целости:

У општини смештеној у срцу Срема постоји једна изрека која гласи да „сви путеви воде кроз Руму“. Ако се некад запутите неким од тих путева, онај према Шапцу ће Вас подсетити да скренете у село Платичево и посетите једно од три влажна подручја региона Срема, поред Обедске баре и Засавице.

Ово је најмање, само 168,15 хектара и свакако најмлађе: под заштитом је тек нешто мање од 6 година. Заштићено станиште „Бара Трсковача“ додељено је на управљање Туристичкој организацији Општине Рума 30. септембра 2011. године.

Од тада ова непрофитна организација значајан део своје делатности посвећује управо ревитализацији и активним мерама заштите који се спроводе у овом подручју.

Зашто ревитализација?

Бара Трсковача, поред ове биолошке, има занимљиву историјску страну. Наиме, до седамдесетих година прошлог века, ово барско-мочварно подручје је служило мештанима села Платичева као неисцрпан извор рибе и трске.

Такође, Трсковача је у то време представљала природну депресију испуњену отвореним воденим огледалима, окружена ораницама где је претежно пољопривредна делатност била и остала повртарство.

Измаглица која би се у летњим месецима скупљала у овом микроклиматском појасу била је постојан и неопходан извор росе.

Међутим, у наведеним годинама, дошло се на идеју да се само подручје исуши како би се и оно могло обрађивати. Тадашњи тренд у свету пренео се и на војвођанску равницу, а барски екосистеми и влажне ливаде, тада сматране за безначајне, највише су страдале. Бара Трсковача је темељно измењена, подигнута је црпна станица, прокопани вештачки канали којима се спроводио вишак воде, а дно, односно тло је претворено у обрадиве површине.

Ипак, овакав тренд на територији баре није дуго трајао. Већ након неколико година испоставило се да је због псотојања високих подземних вода немогуће прикупити летину, а јесења жетва је скоро увек остајала под плићом или дубљом водом.

У прилог овој лошој процени, ишао је и веома низак квалитет земљишта. Упорнији су одређене парцеле обрађивали до прве деценије овог века, а они мање истрајни су напуштали њиве и препуштали их инвазивним биљним врстама, претежно амброзији склоној рудералним теренима.

Да природа увек има решење и да је непобедива у својим настојањима, поготово спрам човека, показало се и овде. Почетком 21. века група ентузијаста из Платичева, како због оне росе, тако и због саме баре, покренула је иницијативу да се ово подручје опет истражи, јер су постојали извесни знаци да је природа ту нешто, на срећу, успела да сачува.

Стручњаци из различитих научних области су кроз многобројне анализе дошли до сазнања да у Трсковачи постоје стабилна популација аутохтоних врста лињака и златног караша. Поред овог значајног разлога за проглашење заштите, постојање великог броја врста инсеката, нарочито из реда Одоната(вилини коњици), водоземаца, гмизаваца, птица као и миграторне врсте сисара и природна веза између Обедске баре и Трсковаче, те близина реке Саве, били су солидни предуслови да се коначно 2011. прогласи заштита.

Тако се ово подручје штити двојако: као и вредно ретко барско-мочварно станиште, и кроз аутохтоне и угрожене врсте које га насељавају.

Туристичка организација Општине Рума предузима кораке у обезбеђивању услова за пријем посетилаца, нарочито млађих генерација, јер је природно благо одличан пример за едукацију о природним вредностима.