Вампири у српској народној традицији

величина слова

25. мај 2017.

Вампири у српској народној традицијиВампир – једна од ретких српских речи која је ушла у западне језике, али и руски језик. О феномену вампира у српској народној традицији, о веровањима, легендама, митовима и томе да ли се вампири још увек појављују, синоћ је у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ говорио проф. др Љубинко Раденковић.

Професор Раденковић је нагласио да писани извори сведоче да је 1725. године забележен први случај вампиризма у Србији. Након смрти Петра Благојевића, сељака из Кисиљева, људи у овом крају почели су после кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Пeтар повампирио. На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио.

После Перине смрти аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли вампири у Србији постоје и да ли се развила епидемија вампира.Два месеца по укопу, у јуну 1725. године, отворен је Благојевићев гроб, тело му наводно није трулило, а на уснама је имао свежу крв. Мештани су проболи колац кроз његово тело и спалили га. Одговорни службеник аустријске управе био је против тога, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом.

Извештај Фромбалда, царског начелника Градиштанске области, објављен је потом у бечком часопису Wienerisches Diarium и спада у прва помињања вампиризма у Европи и свету. Ипак, вампири у легендама нису искључиво српски бренд и постоје усмена предања о њиховој појави на Балкану ван граница Србије, тврди професор Раденковић.

„Морамо истаћи да се појава вампира поклапа са временом романтизма и заправо је књижевност дала највећи печат феномену вампира, уобличивши сујеверје, народна веровања и предања. И дан данас, пре свега, у руралним, планинским деловима Србије с времена на време појави се вампир, али не убија људе него прави неред, лупа и узнемирава домаћине. Дакле, када причамо о вампирима ми не причамо о далекој прошлости, већ се овај феномен задржао и у модерним временима. Наравно у тим причама нема истине, јер вампир је мит, али сам сигуран да ће се о њему говорити и у наредним вековима“, рекао је проф Раденковић.

Занимљиво предавање о вампирима у српској традицији је део овогодишњег програма седме по реду манифестације „Дани словенске писмености и културе“, а Румљане вечерас, такође од 19 часова у читаоници Градске библиотеке, очекује предавање проф. др Тање Поповић и Корнелија Ичин на тему "Велики рат у руској књижевности".