Басијана - Римски град

величина слова

8. децембар 2014.

Истраживања Басијане из 1935. годинеЗа Доње Петро­вце, ома­лено село у рум­ској опш­тини, мало ко зна изван Срема, али надамо се да ће у ближој будућности, постати поз­нато, баш зах­ваљу­јући ман­и­фестацији „Баси­јана - Рим­ски град“.

Звучи парадок­сално , али је истина – у атару овог села вековима лежи, у свет­ским размерама, непроцењиво архе­олошко благо – рим­ски град Баси­јана. О томе се, осим у стручним кру­гов­има, такође мало зна. Ево при­лике да се скине бар вео тајне једног давног вре­мена на овим срем­ским просторима.

Дакле, у атару села Доњи Петро­вци, на месту званом Град­ина, налази се рим­ски град Баси­јана. Сматра се да је назив Баси­јана келт­ског порекла и да су га Римљани при­х­ватили од староседелаца. На прос­тору Баси­јане у 1. веку нове ере налазило се мало место пле­мена Ско­рдиска, оно након 124. године, из војних и поли­тичких разлога, добија ста­тус муницип­ија (самоуправа). Антички извори наводе Баси­јану као напредан град на путу Сир­ми­јум — Тау­рунум (Срем­ска Митро­вица — Земун). Баси­јана је великим делом уништена инваз­и­јом Хуна, 454. године, и кас­није Гота, али није уништено све­дочанство о значају овог града. Зан­имљиво је и то да Хиерокле у сво­јим списима наводи Басијану као седиште епископије у 6. веку.

 


Прва истражи­вања овог локалитета потичу из 1882. године, када их је радио Архе­олошки музеј из Загреба. Истражи­вања је пред­во­дио др Шиме Љу­бић. Због кратког вре­мена, дошло се до погрешног закључка да је овде реч о војном логору, а не о граду. Пола века кас­није, истражи­вања преуз­има Истори­јско друштво из Новог Сада, архе­олошка истражи­вања врше се 1935. године, под руководством др Мио­драга Грбића. Том при­ликом откривене су три зграде од камена и опеке, са систе­мом за загре­вање прос­торија (хипокауст), под­ним мозаицима, и канал­иза­ционом мрежом. Током даљих истражи­вања откривено је много камених над­гроб­них споменика, жртвеника, посуда, жижака, и више од 300 новчића.

Скица реконструкције БасијанеНакон ископа­вања урађени су авион­ски снимци Баси­јане. Ови снимци уврштени су у најус­пешније у читавој Европи.

Након израде урбан­ис­тичког плана Баси­јане, на основу авион­ских сни­мака, дошло се до закључка да ово утврђење има изглед неправилног петоугла, димен­з­ија 550 са 350 метара, Град­ски бедем имао је угаоне и помоћне куле. У граду је био ком­плекс зграда стам­беног карак­тера, и део са радиони­цама, једна од њих је била и ткачка радион­ица за пре­раду вуне. Прет­поставља се да је у Баси­јани била смештена коњичка јединица – „Крила Панон­ије“. Из града се до насеља, при­лазило преко мостова, војни логор се налазио покрај села Добринци, три кило­ме­тра од Баси­јане, на локалитету Солнок.

 

 

Садашњи изглед БасијанеОд те 1935. године, до данас, на Баси­јани, због недостатка финан­си­јских сред­става, није се радило ништа. Баси­јана доживљава тужну суд­бину – велики део епи­граф­ских споменика архитек­тонске пластике, камена и опеке однешен је са овог локалитета и кориштен, како у Петро­вцима, тако и у окол­ним селима. Неки подаци гов­оре да је сред­њовековни Купиник делом подигнут од тог материјала. Мада се званично налази под заштитом државе од 1947. године, Баси­јана је и данас, нажалост, полигон за многе „дивље археологе“.

Рим­ски прстен из Руме пред­ставља случа­јан налаз са тер­и­торије муницип­и­јума Баси­јана. Реч је о женском накиту од бронзе, са латин­ским нат­пи­сом који гласи Veni – Amica (дођи при­јатељице). Стручњаци сма­трају да је реч о вереничком накиту – сличне поруке могле су се само наћи на луксузној рим­ској керам­ици, у сти­ховима, чак у „Песми над пес­мама“, али не и на накиту.

Римски прстен након реконструкцијеПрстен је пречника 1,9 цен­тиметара, тежине два грама, сас­тоји се од тракасте елип­састе алке са наглашеним раменима. Слова су правилно отис­нута. Није лако одред­ити да ли је порука била љубавног или рели­гиозног карак­тера. Међу рим­ском арис­тократи­јом у пери­оду раног царства били су омиљени сти­хови пес­ника љубавне поез­ије, посебно Овидија, и биле су љубавног и ерот­ског карактера. Цар Август, који је владао у то време, био је мишљења да су подри­вале морал рим­ског друштва. Неки извори тврде да је и сам Овидије био про­теран из Рима због таквих стихова.

Било како било, прстен из Руме највероват­није је био веренички, при­падао је некој младој жени на тер­и­торији Баси­јане. Прстен датира из 3. или 4. века, а знача­јан је у толико што ње­гова порука до тада није поз­ната међу нат­писима на накитима и то га чини јединственим.

Serbian Croatian English German Macedonian Slovenian
Inspekcijska služba

ISO 9001