img

Вести

Дан ослобођења Руме у Првом светском рату

img

Print

Црквеним обредом и полагањем венаца на Српском војничком гробљу у Руми данас је обележена 102. годишњица ослобођења Руме у Првом светском рату. Молебан је служило свештвенство Српске православне цркве у Руми, а венце на обновљени спомен комплекс положили су представници Општине Рума, општинског СУБНОР-а, Удружења ратних војних инвалида и грађани наше општине.

Председник СО Рума Стеван Ковачевић истакао је да је реч о једном од најзначајнијих датума у нашој историји, те да је синоним за Први светски рат страдалништво, али и изузетно јунаштво српског народа, који је својим јунаштвом опчинио цео слободољубиви свет.

"Поред огромне туге за жртвама, ослобођење је српском народу донело и велику светлост слободе. Пробудило наду за остварење политичких и државних планова и снова српског народа. За српски народ у овим крајевима, у оним српским земљама које су вековима биле под влашћу Аустроугарске монархије, то није био само дан када је дошла слобода, то је био дан и када су почели да се остварују вековни слободарски политички планови српског народа. То је био дан када се Србима коначно указала могућност да заокруже свој сан о политичкој слободи и о присаједињењу са матицом Краљевином Србијом. Овде у Руми, само неколико недеља после дана када је дошла слобода, одржан је Велики народни збор на којем су представници српског, али и осталих словенских народа донели историјску одлуку која је на неки начин трасирала и будућа збивања и политичку историју српског народа. Донели су одлуку да независно од тога како ће се одлучити на Великој народној скупштини у Новом Саду, да народ Срема присаједини се Краљевини Србији и даљу своју политичку судбину везује за њу. Зато је новембар месец када ми славимо не само слободу него славимо и остварење идеје политичког уједињења српског народа", поручио је Ковачевић.

О самом ослобођењу Руме говорио је председник румског СУБНОР-а Томислав Милић, подсетивши окупљене да је град ослободио батаљон српске војске под командом мајора Љубомира Максимовића, да је у граду и након ослобођења остала једна чета српских војника под командом капетана Станислава Кракова, те да су долазак српске ослободилачке војске румски грађани поздравили са одушевљењем, као и да је поздравни говор одржао др Жарко Миладиновић.

"Српско војничко гробље у Руми формирано је на новом православном гробљу како се тада звало у Гробљанској улици одмах након што се догодила битка на Легету. На гробљу су сахрањени Срби који су погинули у току борбе или рањени борци који су умрли у Аустроугарског војној болници у Руми. Савез борaца општине Рума се два пута ангажовао око уређења овог војничког гробља у нашем граду. Након девастирања овог гробља у Другом светском рату и неадекватног одржавања након рата, борачка организација у Руми је према својим могућностима и тадашњој политичкој ситуацији обележила на достојанствен начин ово гробље српских ратника, 1988. године. Од тада се на овом месту редовно одржавају помени свештеника Српске православне цркве и полажу венци за пригодне датуме везане за нашу историју. Обновљено је 2016. године на нашу иницијативу, а обнову је финансирала Влада Репулике Србије из Фонда за обнову Српских војничких гробаља у земљи и иностранству", рекао је Милић.

Oslobodjenje

 
 



Важни линкови
  • Буџет Општине Рума
  • Грађански водич кроз буџет
  • Јавне набавке
  • Конкурси за пројекте
  • Енергетски угрожен купац
  • Информатор о раду
  • Статут општине Рума
donor
donor
donor
donor