14. децембар 2019.
На крају успешне јесење полусезоне, Рукометни клуб „Словен“ прославио је 63 године постојања. Обележавању значајног датума присуствовали су представници Рукометног савеза Србије, румске локалне самоуправе, Интернационалне полицијске асоцијације Србије, многобројни спонзори и пријатељи клуба. Руководство клуба се захвалило свима који су увеличали славље и препознали институцију овог клуба, који датира из 1956 године.
Румски клуб тренутно наступа у Првој лиги Србије, а броји око 90 чланова у више узрасних категорија. Пре неколико месеци ЖРК „Словен“ је променио име у РК „Словен“ због формирања и мушке секције. За сада десетак дечака тренира у „Словену“, а у клубу верују да ће се врло брзо позиционирати као један од најбољих сремских клубова у обе конкуренције.
Read more...
14. децембар 2019.
Дирљиво, на моменте каткад и сетно, пуно јаких емоција, ипак, прожето оним познатим сремачким шеретским духом, ето такво је било књижевно вече на којем је позната новинарка Катица Кузмановић представила своју прву књигу - „Све моје речи, сви моји снови“.
Реч је о књизи новинарских записа румске новинарке која је током своје дуге каријере била сведок многих догађаја и евидентичар многих људских прича и судбина, a близу четири деценије објављивала их је на страницама Сремских новина.
Један део тих прича, из богатог опуса, одабрала је и објавила у овој књизи чији је издавач Градска библиотека „Атанасије Стојковић“.
Румска библиотека била је синоћ мала да прими све поштоваоце Катициног рада, па је тако организатор дуплирао број места у читаоници како би сви могли да присуствују представљању њеног књижевног првенца.
„Све моје речи, сви моји снови“ се састоји од 26 одабраних прича, како је рекао рецезент књиге, књижевник Тодор Бјелкић - „Приче које на романе личе“. Међу корицама књиге су се нашли, између осталих, светски признати алпиниста, наш Румљанин, Горан Ферлан, културни прегалац Бошко Богичевић, истакнути архитекта Ђорђе Јелача, слепи куглаш Бранислав Викторовић, хроничар Бошко Пауковић, дугогодишња директорица Геронтолошког центра Марија Станојчић Срака (која је, наглашава Катица, најзаслужнија што се одлучила да део текстова уобличи у књигу), али и они мање познати, са занимљивим судбинама, често тешким, чију животну причу никад не би ни спознали да није ауторкиног вичног пера. Домаћи, дођоши, избеглице, па чак и једна керуша... Ту су наравно и њене чувене колумне из Сремских новина - „Док размишљам о нама“.
Као лајтмотив књиге протеже се стара кинеска пословица која гласи: "Пред сваку кућу, бар једном у животу стане златна кочија, питање је да ли је домаћин тог дана код куће".
опширније...