Представљен роман "Лузитанија" / Разум - лудост - глупост троугао на којем заснива друштво "Лузитаније"

величина слова

1. март 2018.

Luzitanija rumska bibliotekaТрадиционално најбољи српски роман, овековечен престижном НИН-овом наградом, имао је своје представљање и у Руми и то у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".

Дејан Атанацковић, визуелни уметник и универзитетски професор представио је синоћ Румљанима његову прву прозну књигу "Лузитанија”, која је добила НИН-ову награду за 2017. годину.

Аутор је са румском читалачком публиком поделио да је роман "Лузитанија" настао на основу краће приче коју је урадио за потребе једне своје инсталације и изложбе 2014. године, а да је на наговор пријатеља, који је и издавач његовог романа, сео је да пише роман који је настао у периоду од 2014. до 2016. године.

Дејаново бављење мултимедијалном уметношћу се види и у роману који је настајао као видео монтажа, а разум - лудост - глупост је троугао на којем се друштво узитаније" заснива. Награда је дала подстрек Атанацковићу који наставља са писањем и тренутно ради на збирци приповедака.
О књизи је синоћ говорио и књижевник и критичар др Михајло Пантић. Он је истакао да већина романа који се код нас објаве имају репродуктивну форму и да аутори пишу о неким својим искуствима."Лузитанија" је, каже др Пантић, потпуно другачија - њу карактерише богатство језика, машта и знање. Он је оценио и да је у питању један захтеван роман који захтева пуну пажњу читалаца.

LuzitanijaЛузитанија, у издању „Бесне кобиле”, замишљена као утопијски роман, у основи је прича о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. Дом за с ума сишавше је током окупације званично био ван надлежности окупатора који је ту екстериторијалност доделио болници, по свој прилици, не би ли се лишио компликованих обавеза. У роману та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијента, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује. На овим нашим просторима често је сва несрећа приписивана некаквом урођеном, готово пословичном лудилу, али то је само зато што разум и глупост понекад праве договоре.