19. мај 2016.
Добитник НИН-ове награде за 2015. годину Драган Великић представио је синоћ Румљанима, у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић", свој последњи награђени роман "Иследник".
Великићу је ово друга НИН-ова награда, јер је пре "Иследника", исту добио и за роман "Руски прозор" (за 2007. годину).
Роман "Иследник" је од стручне књижевне критике окарактерисан као вишеслојна прича о животу, смрти и ономе што остаје иза њих.
Сам аутор каже да је током писања био свестан да ствара квалитетно књижевно дело, али да није журио, те је роман настајао скоро три године.
"Знао сам да ће ово бити мој најуспешнији и најпродаванији роман.То ме је свакако допринела и нова НИН-ова награда, али морам да истакнем да она овог пута није пресудна, јер ја имам своју читалачку публику. Наравно она је вишеструко проширена након две НИН-ове награде, међутим, њу су раније добијали и писци који нису наког тога оставили траг у нашој књижевности", изјавио је Великић и додао да није био задовољан тоном и интонацијом у првој верзији "Иследника".
"Тај рукопис је био добар, али сам тежио нечем вишем и онда сам одлучио да се "Иследнику" максимално посветим и да сваки детаљ у роману буде обрађен на начин који ће се, пре свега, мени допасти и држати ми пажњу током читања. Мислим да сам у томе успео и веома ми је драго када ми обични људи, моји читаоци, кажу како су, рецимо, у 16 часова почели читање "Иследника" и да се нису заустављали до 2 или 3 часа иза поноћи, док нису прочитали цео роман. То је оно што ми највише импонује", тврди Великић.
Роман "Иследник" доноси причу о откривању свакодневице мајке главног јунака, иначе писца, након њене смрти.
Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти и постаје повод за отварање емотивне црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневицу времена које више не постоји. Ова књига садржи оно по чему је Великић препознатљив: савршен осећај за детаљ, језичку прецизност, бриљантно избрушен стил. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест али и повест о земљи и људима којих више нема.
"Сви ликови у роману су стварни, али ово није аутобиографско дело иако има тих елемената. "Иследник" је пре свега роман и зато је било неопходно укључити фикцију. Ја нисам имао амбицију да пишем роман о мајци, већ да изразим једно време, епоху, а како другачије него кроз један лични однос и породичну причу. Желео сам да оживим неке 60-те године у Пули где сам живео, а у роману се помињу Будимпешта и Беч, где сам такође провео добар део живота. Просто било ми је природно да пишем о местима и људима које добро познајем", напоменуо је двоструки добитник НИН-ове награде.
У пријатној атмосфери Великић је у Градској библиотеци са читаоцима поделио и многе анегдоте које су биле пресудне за писање романа, али је и открио да још увек није почео рад на наредном роману, јер готово свакодневно по Србији и региону промовише "Иследника".
Модератор књижевне вечери је био директор Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Жељко Стојановић, а о аутору и његовом делу је краће уводно излагање имала библиотекарка Ивана Костадиновић.
Књиге Драгана Великића преведене су на петнаест европских језика. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.