Основни подаци

величина слова

Р У М А

 

 

 Рума се налази у средишту равног и плодног Срема, смештеног између Дунава и Саве, у подножју прелепе Фрушке Горе. Површина Руме је 582 квадратних километара. Посебан географски куриозитет је да кроз њу пролази 45-ти упоредник, а на свега петнаестак километара је западно од 20-тог меридијана. Центар града лежи на 111,00 м надморске висине.

Од Београда је удаљена око 50, Новог Сада 35, Шапца 30 и Сремске Митровице 20 километара. Наслања се на магистралну пругу Београд-Загреб и на магистрални пут М-21 Нови Сад-Шабац, од Аутопута Е-70 удаљена је шест, а од реке Саве десетак километара.

Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Румске општине, датирају још из праисторије. О томе сведоче археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца.. 

На размеђу две ере у Срем је по први пут дошла римска освајачка војска и он је убрзо постао једна од најважнијих пограничних римских покрајина, са Сирмијумом као једном од престоница Римског царства. Поред Сирмијума, значајан занатски центар у Срему била је и Басијана (код Доњих Петроваца).

У време Велике сеобе народа (од III века па надаље) разни германски народи, затим Хуни, Авари и Словени уништили су римску културу на овом тлу. После 1526. године Срем је постао саставни део великог турског царства. Тада се први пут помиње насеље са именом Рума. Место са таквим именом забележено је у Сремском дефтеру из 1566/7. године.

Од Пожаревачког мира 1718., аустроугарска власт замењује турску и трајаће у Срему наредних двеста година. 1744. формира се Војна граница, у којој остаје Митровица, док се Рума нашла у провинцијалу. Град, каквог познајемо, је резултат планираног настанка и колонизације. Властелин Марко Пејачевић, на основу нарученог плана из 1746., започиње изградњу новог града. Улични систем био је ортогоналан, а услови за изградњу тачно прописани. Поред затеченог српског становништва, досељавани су немачки, хрватски и колонисти других народности. Почетком 1749. уговором између властелина и становника, тзв. ''слободницом'', Рума добија статус слободног трговишта, а Румљани грађанска права и обавезе. Започиње развој града, првенствено као значајног занатског и трговачког средишта.

Кроз историју, Рума је дала многе значајне личности. Атанасије Стојковић, ректор харковског универзитета, писац је прве Физике на српском језику. Браћа Грујовић су били секретари Правитељствујушћег совјета, Радован Кошутић познати слависта и публициста, Рудолф Рауер познати пољопривредни стручњак, Жарко Миладиновић, адвокат и политичар, Атанасије Теодоровић, Димитрије Матић, Антун Ломбајер, Тоша Андрејевић Аустралијанац, Павле Вујовић ... Румске школе су похађале такве личности као Исидора Секулић или Милева Марић Ајнштајн.

Центар Руме

Данас је Рума град са око 30.076 становника,а цела општина има 54.339 становника, 16 сеоских насеља и једно градско насеље. Поред развијене пољопривреде, заступљене су и друге привредне гране: индустрија коже, гуме и обуће, грађевинског материјала, метална, графичка и прехрамбена индустрија, саобраћај, трговина, занатсво и угоститељство. Велика пажња посвећује се складном развоју града. Сви капитални објекти друштвеног стандарда и инфраструктуре, изграђени су самодоприносом грађана.

Рума располаже мрежом предшколских установа, основних и средњих школа. Има развијену здраствену службу и неколико апотека, центар за социјални рад и геронтолошки центар. Склоп објеката културног, спортско-пословног центра и хотела, пружају велике могућности за развој културних и спортских активности и савременог угоститељства. Град има три православне цркве, једну католичку, затим музеј и библиотеку, раднички универзитет, културно-уметничка друштва, градски хор и радио станицу. Преко три деценије у Руми се одржава Фестивал музичких друштава Војводине. С успехом делује и младо Градско позориште. Спортско-рекреативне активности одвијају се и на четири фудбалска игралишта и игралиштима уз школе. На Борковачком језеру урађена је плажа. Сава, Обедска бара и шуме у јужном делу општине, излетиште Борковац и национални парк ''Фрушка гора'' у северном делу, пружају велике могућности за развој туризма и рекреације.

Радно тело Републичке изборне комисије

Inspekcijska služba
Serbian Croatian English German Macedonian Slovenian

ISO 9001