24. април 2015.
Ако, само примера ради упоредимо школску 1985/86 и 2015/16 годину школа "Шеста ударна војвођанска бригада" Грабовци је бројала 185 ученика, а данас броји 94. Просек броја ученика је током три деценије пао са 20 на 10. Поврх свега, овде нема говора о томе да првог разреда неће бити и да објективних услова за обављање наставе неће бити. Грабовачка школа на листи је оних које локална самоуправа обухвата својим планом уређења и улагања у просвету.
Последњи радови, ако говоримо о побољшању техничких услова за наставу били су на оспособљавању грејног котла за зиму. То је омогућило да учионице буду топле, али ипак има још пуно тога да се ради. Ово је остала једина школа на територији румске општине у којој се ђаци и запослени греју на чврсто гориво. Баш ових дана стигао је нови контигент угља за наредну сезону. Славица Петровић, секретар школе прича да има низ ставки које треба узети у обзир приликом уређивања школских објеката у румској општини, а када је реч баш о овој школи. Неопходна је замена прозора, а реновирање тражи и фискултурна сала, каже Петровић.
Ипак све ово, као ни дојучерашњи штрајк, питање наставничких плата и остали проблеми никада није утицало на преданост послу и неговање доброг и професионалног односа према ђацима. ,,Ако узмете у обзир да овде имамо 94 ученика, онда вам је јасно да смо ми као једна велика породица. У нашем летопису видећете како је било некад, као и то да је ова школа давала добре резултате на републичким такмичењима из математике. Имамо годишње од десет до петнаест првака, очекујемо исто и сада на јесен, а сваком ђаку је посвећена велика пажња. Деведесет друго годиште је последње које је уписивало два разреда, а све од тада на овамо једва састављамо по један. Ипак смо задовољни што код нас није ситуација као у неким школама у којима више није могуће саставити разред", каже Славица Петровић, секретар школе.
Још одолевају паду наталитета, али и зубу времена који је суров према објекту. Видљиво је да се претворио у времешну зграду која ће на јесен напунити 43 године. Једино што ју је очувало и утицало да ни данас не изгледа лоше јесте ентузијазам запослених у школи, који су годинама сами зидали и кречили. Уосталом фотографије из Летописа школе најбоље говоре о томе. Трпезаријски простор направили су сами, кречење су одрђивали такође сами, а без ичије помоћи су направили и летњу учионицу. Фотографије показују да су у радовима учествовали сви, како из руководства школе, тако и остали запослени. То је и допринело да овај објекат, иако стар делује очувано и неговано.
Тешко је да ће се икад више вратити на онај број од 185 ученика, којим су се пре три деценије могли похвалити, али обзиром на то какво је време срећни су, како кажу што ипак сваке године могу формирати бар један разред и посветити се деци.