21. април 2015.
Правци социјалне политике и деловања су установљени тако да надлежне установе пружају добру основу и још бољу надоградњу. Све то чине уз велику подршку локалне самоуправе која кроз буџетске позиције издваја годишње више од 120 милиона динара.
Општина Рума чини све да унапреди мере социјалне заштите. Намера је да се у циљу рационалног располагања простором обједине потребе Предшколске установе "Полетарац" и Центра за социјални рад, тако што ће се простор за Дневни боравак изградити у приземљу, а простор за потребе ,,Полетарца" на спрату истог објекта.
Више од 120 милиона динара на годишњем нивоу је озбиљна сума, која мора бити оправдана и довољна да покрије све потребе оних слојева друштва који су најрањивији.
Министар Александар Вулинје почетком 2015.године отворио објекат за физикалну рехабилитацију у оквиру Геронтолошког центра, изграђен сопственим средствима и средствима Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, и реновирани радни простор за вешерај, опремљен новим машинама за прање и сушење веша, за које је Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило око 2.200.000 динара. Укупно је уложено око 10 милиона динара, са циљем да ови људи могу достојно да проводе своју старост, прича Слађан Манчић, председник Општине Рума.
Он каже да ових дана ради на томе да корисници Геронтолошког центра добију заједнички телевизор, са великим екраном, како би у слободно време у холу могли да га гледају. Биће им поклоњен и лап топ рачунар, јер корисници су прошли обуку коришћења интернета, а претежно им је потребан скајп, како би комуницирали са ближњима из иностранства. Једној корисници су обезбеђена средства за издавање књиге, што значи да се заиста трудимо да испунимо све њихове основне, здравствене, хигијенске али и интелектуалне потребе, казао је први човек румске општине.
Старост је привилегија, ако је проводите у установи као што је Геронтолошки центар "Срем" Рума, речи су једне кориснице, која је још свему додала и тврдњу да дух лечи тело. А ако се дух несметано развија под окриљем једног објекта и запослених у њему, онда то значи да корисницима ништа не недостаје. Да им било шта смета, сигурно не би били у позицији да започињу романтичне везе, а овде тога, веровали или не, има у неколико случајева.
Спасенија Мартић Сена је у Центру срела Николу Којића, који се до њеног доласка дружио с осталима,aли од тренутка када се она појавила, све се променило и сада живе у заједничком стану под окриљем Центра. Она је имала два брака у животу и како каже, није знала ни за какву љубав и пажњу, међутим када је срела њега на први поглед се заљубила.
- Једно време провели смо заједно, шетајући и причајући своје приче из прошлости. Тако смо се спојили и он ме је једног дана питао да ли желим да живимо заједно. Без размишљања сам пристала. Имам две ћерке и унучиће и сви су га прихватили, прича Сена.
- Ја сам дуго био сам, супруга ми се разболела и умрла. После сам рекао деци да нећу ником да будем на терету, већ хоћу међу једнаке. Онда сам решио да дођем у овај наш лепи дом у којем испуњавам своје време одржавајући парк, каже Никола. Неки људи се сретну у младости, а нама се то десило у старости. Када је Сена дошла, све је било јасно на први поглед, каже наш саговорник грлећи своју сапутницу.
Нешто слично догодило се Нади Анеђелић и Велимиру Радовићу. Он каже да једно другом помажу, јер самоћа би била јако тешка.
- Овде у дому нам је лепо. Сви су предусретљиви, а храна добра. А што се тиче слободног времена, имамо хор, фолклор, екскурзије, библиотеку, новине. Чим сам стигао упознао сам Наду и од тог тренутка смо стално заједно, захваљујући Весиљки Николић, која нас је спојила, каже Велимир.
- Заједно смо око две године, прича нам Нада. Ја сам врло друштвена, долазим из породице у којој нас је било осморо браће и сестара. У браку сам била четрдесет једну годину, али то је нешто друго. Осетила сам се јако усамљено, зато сам и дошла у овај дом, који сам одабрала јер је био најлепши. Парковски простор је неупоредиво лепши, него у било којем сличном објекту. Са Велимиром проводим сваки дан и ништа ружно овде нисам доживела, рекла нам је Нада Анђелић.
- Када дођу у ово окружење корисници се растерете својих осталих социјалних улога, које су их ограничавале и осујећивале у испуњавању комплетних социопсихолошких потреба. Једна корисница је својевремено коментарисала: Нисам више мама, нисам више бака, већ сам ја ја. То је нешто аутентично, људско што се потпуно слободно овде поново догађа и отвара. Није чудно да има свих људских интеракција, чак и у старој доби, па тако и љубави, казала нам је психолог ове установе Јасмина Брашанчевић.У Служби социјалне заштите, поред мене раде и два радна терапеута чија улога почиње већ пре доласка корисника код нас. Наш посао и јесте да их пре доласка добро упознамо као особе. Многи су овде нешто доживели први пут, рецимо кроз Радно окупациону службу, рекла је Брашанчевић.
Геронтолошки центар ,,Срем" тренутно броји 280 корисника, а капацитет је 285. Површина му је 3 хектара, са предивним парковским простором у оквиру којег ће се ускоро наћи и позорница на отвореном за програме и приредбе које организују корисници у оквиру својих секција. Почео је са радом 1976.године . Организација рада је по службама сродних делатности: Служба социјалног рада, Здравствено хигијенска, Административно техничка, Рачуноводствено финансијска и Служба исхране. Запослено је 102 радника.
- Трудимо се да унапредимо све наше услуге у смислу побољшаног квалитета живота наших корисника, да поштујемо њихову личност и достојанство. Због тога смо веома активни у Служби социјалног рада и Здравствено хигијенској служби, каже Даница Јеремић, директор Геронтолошког центра. Поред електро и кинези терапије, ове године смо увели и хидротерапију, јер су веома честа реуматска обољења у старосној доби наших корисника, прича директорица. Имати хидротерапију у оквиру овакве установе, права је реткост, ако то уопште и има у границама Србије, сазнајемо од запослених.
Општина Рума ће и у наредним годинама поклањати посебну пажњу и водити бригу о рањивим и осетљивим осетљивим друштвеним групама. Уважавајући специфичност различитих друштвених група сваке године дијапазон социјалних мера у Општини Рума се проширује.