24. март 2015.
Полагањем венаца на Градском гробљу у Руми, данас је обележено 16 година од почетка бомбардовања СР Југославије.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан 1999. годинe. Представници локалне самоуправе, СУБНОР-а Општине Рума, политичких партија и грађана положили су венце на споменик погинулима у ратовима од 1990 до 1999. године.
Секретар СУБНОР-а Рума Предраг Вукмирић подсетио је да је НАТО агресија почела без објаве рата и сагласности Савета безбедности УН.
"Операцију агресије на нашу земљу су назвали "Милосрдни анђео", а колико у томе има перфидности и цинизма доказују чињенице. За 78 дана бомбардовања извршено је 58.574 авионска налета, бачено је 25.000 тона експлозива укључујући и касетне, а бацане су и бомбе са осиромашеним уранијумом. Порушено је 60 мостова и исто толико фабрика. Гађани су готово сви комуникациони одашиљачи, зграде телевизије у Београду и Новом Саду. На касарну у Руми пало је шест бомби и начињена је велика материјална штета. Према званичним подацима на територији СРЈ погинуло је близу 3.000 људи, а бар три пута више је рањено. За НАТО агресоре сви су они били колатерална штета. За њих је мала Милица, која је погинула у свом стану у Батајници, колатерална штета, као и цивили на мосту код Сићевца и колона албанских цивила која је бежала од бомбардовања", истакао је Вукмирић.
У име локалне самоуправе окупљенима се обратила заменица председника Општине Рума Марија Стојчевић. "У тренутку када смо веровали да су мир и демократија највеће вредности човечанства десило се оно најгоре. После неколико хиљада невиних жртава, а са истим горућим питањима данас као и 1999. године, не можемо да се не запитамо да ли је тако морало бити. Желимо да изразимо наду да се такво страдање никада више неће поновити", казала је Марија Стојчевић.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.