23. мај 2019.
"Нека буде што бити не може" - кључном стиху Његошевог "Горског вијенца" и једном од најимпресивнијих стихова наше и светске књижевности, било је посвећено јучерашње предавање у оквиру манифестације "Дани словенске писмености и културе".
У читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" чувене речи, које изговара Владика Данило у "Горском вијенцу", је анализирала др Јасмина Ахметагић, књижевна критичарка, теоретичарка и библиотекарка.
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може -
нек ад прождре, покоси сатана!
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење.
Она је истакла да је у стиху "нека буде што бити не може" сажета сва филозофска суштина Његошевог дела, а да се у размишљањима Владике Данила уочава не само владарска, већ и људска одговорност.
"У њему се срећу рационално и ирационално, а његова унутрашња борба нуди широк спектар емоција. Стање резигнације и очајања је једна од упечатљивијих слика Владике Данила јер он једини има у себи дилему и недоумицу како поступити, остали ликови попут Игумана Стефана немају сумњу да је сукоб неизбежан. Његово двоумљење је уско везано са начелом на који начин треба да буде спроведена истрага о потурицама. Ипак, највећи капацитет стиха "нека буде што бити не може" је негде скрајнут и заборављен. Многи су тај стих и те стихове тумачили на разне начине, ја ћу рећи зашто је за мене то величанствени стих. Нека буде непрекидна борба за остварење апсолутне правде и добра па макар и ми у тој борби страдали. У чему се сада ова нијанса разликује у односу на друга тумачења. Пре свега зато што борба за апсолутну правду и добро немогућа, јер они у свету не постоје, нити ће икад постојати, али религиозна егзистенција је та која верује у могућност немогућег. Ако верујете у немогуће, верујете у Бога. Веровање у немогуће је веровање у наду", истакла је др Ахметагић.
"Дакле, Владика Данило прво каже нека се кроз ову борбу догоди апсолутно отварење добра у свету, а то је већ нешто. То више није само вера и нација, то је пут да се оствари више добро и ту долазимо на сам праг хришћанске егзистенције ", казала је Јасмина и закључила да ако је вера могућа, онда то није вера већ идеологија.
Она је подсетила да су многи српски писци истицали да немамо аутора који је ближи Богу од Петра II Петровића Његоша, те да су многа књижевна дела Његошева у знаку косовске судбине, нагласивши и да у Горском вијенцу нема сукоба вера, већ сукоба два духовна принцима која су искључујућа.
У читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" вечерас ће говорити Бранислав Матић, уредник Националне ревије "Србија", а у фокусу ће бити "Словенско недовољно саморазумевање и путеви за његово превазилажење". Почетак предавања је у 19 часова.