Један век од присаједињења, друга прича о Руми и Великом народном збору

величина слова

13. новембар 2018.

Жарко МиладиновићРума, дан пре историјског присаједињења те давне 1918. године 24.новембра није губила време. О самом румском збору нема баш много извора. Ипак, довољно се зна. Према ауторском тексту Ђорђа Бошковића, музејског саветника Завичајног музеја Рума, Збор у Руми је одржан без присуства Жарка Миладиновића, пошто је био заузет државничким послом у Загребу, као члан Централног народног већа.

Међу ретким изворима о румском збору су:

- писмо др Светислава Поповића, земунског адвоката и учесника Збора,

- чланци у листовима "Гласник Народног већа" из Сремских Карловаца и "Српски лист" из Новог Сада, затим,

- сећања учесника Румског збора др Милана П. Костића,

- као и један непотписан рукописни документ, датиран 24.11.1918. са насловом "Резолуција збора у Руми", који се налази у Хрватском државном архиву у Загребу.

Прва три извора датирају из дана непосредно по одржавању Збора, док су Костићева сећања из каснијих година. Можда је само поменути рукопис аутентични запис са Румског збора.

 

На основу ових извора може се закључити да су Збору присуствовали делегати из "око 100" места. Што се тиче броја учесника, подаци варирају од неколико стотина (313) све до 600-700 делегата.

Уместо организатора, др Жарка Миладиновића, скуп је отворио др Јован Радивојевић, адвокатски приправник у Миладиновићевој канцеларији. Он је за председника Збора предложио Милана Недељковића из Сремских Карловаца, а за секретаре Људевита Ауера, такође Карловчанина и Милана Костића, из Ирига.

После њега је говорио председавајући, Милан Недељковић. Он је најпре поздравио српску војску, а затим указао на потребу за споразумом са браћом Хрватима и Словенцима. Напоменуо је да ако би, ипак, дошло до националних подела, српски народ у Срему ће на овом скупу резолуцијом изразити своје захтеве, на основу принципа самоопредељења, који је поставио амерички председник Вудро Вилсон.

Др Светислав Поповић је предложио да се у резолуцију унесе захтев за стварањем јединствене и демократске заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевић.

Као говорник се јавио и др Брлић, хрватски адвокат из Славонског Брода. Он се затекао у Руми на пропутовању и присуствовао је Збору као гост.

На крају, скупу се поново обратио Милан Недељковић, препоручивши на усвајање другу и трећу тачку Резолуције, али само ако се доведе у питање захтев изнет у првој тачки.

Резолуција

Једногласно усвојена Резолуција Сремског збора, онако како је написана у рукописном документу од 24. новембра, гласи:

1. Данашњи збор изасланика Народног Већа из Срема тражи и жели, да се оствари јединствена демократски уређена држава С. Х.С. под династијом Карађорђевића и очекује и од Народног већа у Загребу, да се што пре оствари јединствена заједничка влада са седиштем у Београду.

2. За случај племенског или политичког цепања изјављују заступници Народног већа у Срему, као изасланици народа, да се одлучују за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији.

3. За тај случај желимо, да нас на конференцији о миру заступа Краљевска српска влада.

У Извршни одбор за спровођење у дело закључака Резолуције изабрани су: др Жарко Миладиновић, др Светислав Поповић, др Александар Рокнић, Милан Недељковић и др Јурај пл. Рашкај (према неким изворима и Влада Савић).

Резолуција је одмах послата Народном већу у Загребу.

Такође, са Збора је упућена и једна делегација (Јован И. Радивојевић, Емилијан Грбић, Влада Савић и Милан Костић) у Нови Сад и Резолуцију је сутрадан доставила председнику Скупштине Војводине.

Дан после Румског збора, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, донела је одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.

Ауторски текст Ђорђа Бошковића, музејског саветника Завичајног музеј Рума