|
Дом здравља - Рума Адреса: Рума, Орловићева бб Телефон: 022/471-220 централа
022/479-365 секретаријатФакс: 022/473-855; 471-764
Хитна служба 94, 479 506
Дечији диспанзер 473 130
Општа пракса 471 220
Породилиште 479 395
Апотека - Вељка Дугошевића 479 641
e-mail:
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Од 1526. године Срем је готово 200 година био у саставу Отоманске империје.
Из тог периода нема било каквих писаних докумената о некој здравственој служби на том подручју.
Постоје сведочанства неколицине државних посланика западноевропских земаља и мисионара РКТ цркве који су у то време пропутовали овим крајевима (E.Brown, M.Quiclet, Bartol Kašić, F.W. von Taube)
Због страха од Турака и пљачкаша села су била раштркана, мала и скривена под земљом.
Већина становника живела је у земуницама од којих су се изнад земље назирали само горњи део крова и димњак.
У то време у Срему, као и у читавој Војводини, није било школованих здравствених радника.
Народ је био упућен да у болести тражи помоћ код различитих врачара, народних лекара и ранара.
На територији данашње Руме тада још није било градског насеља, већ само неколико села.
Такве здравствено-хигијенске прилике владале су у тим селима, па и у селу Руми.
Београдским миром 1739. године, читав Срем дефинитивно је припао Аустрији и био је подељен на властелинства.
Нешто касније била је успостављена Сремска Војна.
Због успостављања Војне границе митровачки властелин, гроф Марко Пејачевић, пренео је 1745. године седиште свог властелинства у Руму.
Природно да је настојао да од тадашњег села претвори Руму у варошицу.
У том циљу покренуо је досељавање немачких колониста и изградњу новог насеља, т,зв. Нове Руме.
Већ 1749. године гроф Марко Пејачевић проглашава Руму трговиштем, а њеним становницима додељује статус слободних варошана.
Рума тада добија свој грб и печат.
Све те промене утицале су и на потребу успостављања организоване здравствене службе.
Одлуком Жупанијске Скупштине Сремске жупаније од 10.08.1762. године за жупанијског физикуса био је постављен MARTIN MARYKOVSKI, са седиштем у Вуковару.
За котарског хирурга у Руми био је постављен IVAN ENYEDI.
Био је то први школовани здравствени радник у Руми.
Прва општинска бабица у Руми била је BARBARA RIFFL, жена каснијег румског хирурга Sebasiana Riffl-a.
Прва апотека у Руми била је основана 1795. године, а њен власник био је LADISLAV WAGNER.
Године 1815. Сремска жупанија добила је и другог доктора медицине - секундарног жупанијског физикуса DR ANTONA FURJAKOVIĆA.
Његово седиште било је прво у Иригу, а од 1816. године у Руми.
Од тада па надаље Рума није била без дипломираног лекара, па се та година може сматрати годином почетка организоване здравствене службе у граду Руми.
Након смрти тадашњег жупанијског физикуса др Andrije Budaia, dr Anton Furjaković је 1830. године био постављен за редовног жупанијског физикуса у Вуковару.
На место секундарног жупанијског физикуса у Руми био је постављен његов син DR ERNEST FURJAKOVIĆ.
Dr Anton Furjaković умро је и сахрањен у Руми 1847.године.
Dr Ernest Furjaković дипломирао је у Пешти, за оно време веома напредном дисертацијом под насловом ''Наклоност према болестима проузрокована разликом у половима''.
Такође је умро и сахрањен у Руми 1889. године.
Због свог географског положаја Срем је стално био изложен епидемијама заразних болести, најчешће је то била куга. Њени преносиоци били су војници из аустро-турских ратова, избеглице из Турске и трговци. Премда Рума није била захваћена епидемијом, у овом делу Срема најчешће се спомиње т.зв. ''Сремска'' односно ''Иришка куга'' из 1795/96. године. У знак захвалности Богу што се епидемија није проширила на Руму, грађани Руме су 1797. године на месту где је била постављена стража за спречавање преласка житеља из једног места у друго поставили споменике са леве и десне стране пута Рума-Ириг, популарно назване ''Кипови''.
Текст на спомен плочи гласи: '' За благодарну успомену места Руме поштеђеног од кужне заразе, која је у околини беснела 1795. и 1796. године саграђен, а 1858. обновљен дарежљивим прилозима румских еснафа и других жупљана. Поново поправљен 1941. године''. У XIX веку Срем је, као и читаву Војводину, захватило неколико епидемија колере.
Најпогубнија у Руми била је епидемија колере из 1848/49., када је у граду умрло преко 700 особа.
Поред епидемијских владале су у Срему и ендемске болести.
Најчешћа је била маларија услед бројних мочварних терена.
Тај проблем покушавали су да реше још у римском периоду изградњом система канала званог ''Јарчина''.
Прва озбиљна епидемија маларије у Руми забележена је у лето 1748. године.
Највише су страдали новонасељени немачки колонисти, ненавикли на климатске прилике нове им домовине.
Дневно је било по неколико сахрана.
До краја зиме, када је епидемија престала, умрла је четвртина новопридошлог становништва.
Друга, још погубнија, епидемија маларије међу немачким живљем избила је 1786. године.
Како наводи један очевидац ''посмртно звоно данима се оглашавало''.
Будући близу турске границе, за време аустро-турског рата 1788-1791. у Руми је била устројена војна болница.
Имала је Рума и своју цивилну болницу, за коју се не зна тачно када је била основана.
Постоји податак да је у тој болници 1857. извршена операција рака усне у етарској наркози.
У болници је годишње лечено око 80 болесника.
Питање ''јавности болнице'' није никада решено.
Између два рата болница је била претворена у старачки дом.
Континуитет здравствене службе у Руми настављен је кроз Дом здравља.
Он је био основан 1930. године и био је један од 24 домова здравља у читавој Југославији, а други по реду у Војводини.
Први лекар и управник овог Дома здравља био је др Стеван Сувајџић.
У периоду између два рата Дом здравља је био размештен у неколико ненаменских, цивилних зграда.
Тек крајем 1976. године усељава се Дом здравља у новоизграђени наменски објекат, где се и данас налази.
Последњих 200 година кроз Руму је прошло и радило много лекара и других здравствених радника, међу којима су:
DR MAVRO (MORTIZ) FISCHER - Дошао је у Руму 1861. године. Читав свој радни век провео је као приватни лекар. Умро је и сахрањен у Руми 1924. године.
ДР НИКОЛА РУЊАНИН - Приватни лекар у Руми. Године 1894. године био је именован краљевским котарским лијечником. Умро је и сахрањен у Руми 1898. године.
ДР ДУШАН ДИМА - Приватни лекар у Руми од 1885. године. Задужен за Румску болницу. Једини лекар из Руме, учесник првог конгреса српских лекара и природњака у Београду 1904. године. Умро је и сахрањен у Руми 1931. године.
ДР ЂОРЂЕ МАКСИМОВИЋ - Дугогодишњи приватни лекар у Руми. Био је први лекар у Руми који је у својој ординацији имао комплетан мали лабараториј. Умро је и сахрањен у Руми 1978. године.
ДР ВАСА ВУЛАДИНОВИЋ - Рођен у Платичеву 1880. године. Докторирао у Будимпешти 1906. Као најбољи студент генерације добио бриљантни прстен од цара Franje Josifa. Од 1922. срески лекар у Руми. Умро је и сахрањен у Руми.
ДР СВЕТОЛИК МИЛЕНКОВИЋ - Рођен у Шашинцима 1898. године. Дипломирао у Бечу 1932. године. Године 1928. основао у Руми први и данас једини приватни санатаријум са 6 кревета. Био је први послератни управник Дома здравља. Умро је у Руми 1992. године.
Колектив Дома здравља у Руми из 1955. године са тадашњим директором Д.З. др Светоликом Маленковићем.
ДР БОРИСЛАВА МАЛЕНКОВИЋ - Рођена у Сенти 1897. године. Дипломирала у Печују 1925. Године 1928. удаје се за др Светолика Маленковића и заједно са њим оснива санаторијум у властитој кући. До одласка у пензију 1968. године шеф је Дечјег и Школског диспанзера Дома здравља у Руми.
DR FRANJA VESELI - Рођен у Иригу 1912. године. Отац Драгутин такође је био срески лекар у Иригу. Од 1954. године је лекар у Дому здравља у Руми, где још држи и своју приватну ординацију. Управник Прве здравствене станице Д.З. у Руми. Умро је у С. Митровици 1998.
Почетци и оснивање стоматолошке службе у Руми везују се за лекарску породицу DEDOUH.
DR LJUDEVIT DEDOUH - Рођен 1881. године у месту Червена у Чешкој. Медицински факултет завршио у Прагу. У Руму дошао 1910. године као војни лекар. Бавио се приватном лекарском праксом, претежно из области стоматологије. Умро је и сахрањен у Руми 1973. године. Педијатријска секција Војводине у Руми, одржана 13.03.2009. године, под покровитељством Општине Рума.
|
